Izmedju straha i nade

+++

Sav hrišćanski život je "izmedju straha i nade". Strah zbog "zaloga pakla" u našem srcu. A sva naša nada je u nekoliko kapi Njegove dragocene Krvi kojom smo umiveni iako nedostojni. Danas je četrdeseti dan od kada se duša Sonje Savić razrešila tela; to su četrdeset dana neizvesne sudbine duše napadane mržnjom nečistih sila oslepljenih strašću Satane da sve povede sa sobom u oblast sopstvene tame. Danas njena duša spoznaje mesto gde će čekati vaskrsenje mrtvih. Ovde pominjemo Sonjino ispovedanje vere iz vremena bombardovanja Srbije 1999, kada je takvih svedoka skoro bilo nestalo. Pominjemo njene reči na posramljenje demonskih sila; neka se udalje od nje nemajući ništa svoje da traže u njenom srcu.

+ + +

Pitamo se zašto nam ne mogu pomoći bučni protesti. Nezdravo uzbudjenje koje prati bučne proteste ugušava nam svest o našoj ličnoj odgovornosti koje bi nas navelo na preispitivanje sopstvenih srca i dovelo do razumne reakcije na iskušenje. Umesto da reagujemo istinskim starateljstvom i dobrotom jedni prema drugima mi u nepravednoj agresiji nalazimo izgovor i povod za manifestaciju naše povredjene ponositosti i gordosti i gneva. Isus kaže: "Ili koji car koji podje s vojskom da se pobije sa drugim carem ne sedne najpre i ne održi veće može li sa deset hiljada sresti onoga što ide na njega sa dvadeset hiljada? Ako li ne može on pošalje poslanike dok je onaj još daleko i moli da se pomire" (Luka 14, 31-32). A kako mi postupamo? Da bismo izbegli poniženje spremni smo da žrtvujemo i sopstvene i tudje živote. Spremni smo da otpočnemo i treći svetski rat samo da bi istrajali u svom ponosu i inatu. Opijeni privremenim i lažnim uspehom kojim nas djavo uvek omamljuje u početku mi polazimo putem gordosti i ponositosti sa koga posle nemamo snage da se ponizimo i vratimo nazad. Pokazujemo sklonost da tako olako žrtvujemo život kao da je on toliko bezvredan da je zemlja na kojoj ljudi žive vrednija od samih ljudi. A onda tu idolatriju čak nazivamo čovekoljubljem. Za razliku od amerikanaca koji svojom tehnikom čuvaju svoja tela mi svojim telima čuvamo našu tehniku. U stanju tako nezdravog uzbudjenja neko je čak uzviknuo "do poslednjeg čoveka ćemo se boriti da se ne izvrši genocid nad nama!" Ne treba li ljudi da nam budu svetiji od zemlje na kojoj žive? Da li ognjište postoji radi čoveka ili čovek radi ognjišta? Nacionalne vrednosti postoje radi nacije a ne nacija radi svojih nacionalnih vrednosti. Dok je zapadni svet u ropstvu od materijalizma mi smo u ropstvu od naših idola. Materijalne vrednosti bar nečemu služe, i sami hrlimo ka njima, dok naši idoli ne služe nikome. "Ne sabirajte sebi blaga na zemlji gde moljac i rdja kvari i gde lupeži potkopavaju i kradu. Nego sabirajte sebi blago na nebu gde ni moljac ni rdja ne kvari i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu. Jer gde je vaše blago onde će biti i srce vaše" (Matej, 6, 19-21). Nemojmo se boriti za carstvo zemaljsko već za Carstvo Božije, a Carstvo Božije je ljubav prema bližnjem, prema živom čoveku. O, kako je lakše voleti ćirilicu, domovinu i mrtve pretke nego žive ljude oko nas. Hoćemo li dati život za ovu zemlju koje su se naši preci odrekli pred strahom od neprijatelja? Seoba srba pod Čarnojevićem bi mogla da se shvati kao izdajstvo zemlje i nacionalni kukavičluk ali je ona pre svega bila razuman izraz prave ljubavi prema naciji. Isus savetuje: "Ako vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi" (Matej 10, 23). O, kako je teško ponosnom i oholom srcu da se ponizi i postane razumno. Ako već hoćemo da branimo uzvišene principe do same smrti onda se pokajmo za grehe Amerike i principe novog svetskog poretka koje smo sami usvojili. Pokajmo se za sebični materijalizam naših srca i totalitarizam na lokalnom planu. Umesto da se borimo protiv grešnika sa Zapada ustanimo u borbu protiv samog greha a grešnicima pokažimo ljubav, jer im je ljubav potrebna. Umesto da izmišljamo klasne, nacionalne i verske neprijatelje ustanimo protiv onog našeg najvećeg neprijatelja – zla u sopstvenim srcima. Kada svoja sopstvena srca budemo očistili od greha, kada sami budemo dobili moć i silu ljubavi da od neprijatelja stvaramo prijatelje, tada ćemo moći da novom svetskom poretku pružimo bolju alternativu od one koju on zastupa. Da bi sebe uništili nama ne trebaju nikakvi spoljni neprijatelji; ako se ne pokajemo za svoje grehe sami ćemo sebe da uništimo, samo da prestanu da nas uznemiravaju ovim bombardovanjem koje sada izaziva veštački mir medju nama, ima onda da nastavimo da se medjusobno gložimo do potpunog istrebljenja. "Zato još govori Gospod: obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći. I razderite srca svoja a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svojem, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla. Ko zna, neće li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov" (Joil 2, 12-14). Bolje da se sami ponizimo pred Milostivim Bogom nego da budemo poniženi pred nemilostivim čovekom. Borba protiv sopstvenog greha je najveća borba koja se ikada vodila. Pretpostavimo da je Isus došao u naše vreme i u našu zemlju, i počeo da, kao nekada kod Jevreja, ukorava ne spoljnjeg neprijatelja rimskog okupatora već nacionalnu i versku oholost i samopravednost. Pretpostavimo da je zatim uhapšen i kao izdajnik osudjen na smrt. Te da je narodu dato da izabere da li će pustiti na slobodu Njega ili Varavu koji je zapravo kriv za smrt vojnika okupatora. Da li bi naš narod pre oslobodio onoga koji ga ukorava za greh i poziva na pokajanje ili onoga koji pretstavlja snagu otpora stranom okupatoru? Protiv koga se naš narod zapravo bori? Zar mi ne bismo Hrista razapeli na Krst isto kao nekada Jevreji a Varavu proglasili nacionalnim junakom? Razmislimo zašto su sudbine jevrejskog i našeg naroda tako slične. Krenimo prvo u borbu protiv zla koje nosimo u sopstvenim srcima, a Bog će tada moći u skladu sa svojom pravednošću da nas sačuva od zla koje nas snalazi spolja.

Sonja Savić, tokom bombardovanja 1999.

+ + +

Neka je Gospod Isus Hristos, Koji je veran u svojim obećanjima, prizna pred svojim Ocem, kako je ona priznala Njega pred ljudima!